Princip rada solarne elektrane

Princip rada solarne elektrane se najjednostavnije može objasniti kao prikupljanje sunčeve energije i pretvaranje iste u električnu energiju.

Solarni paneli izgrađeni su od solarnih ćelija, koje su ujedno i najbitnija stavka u proizvodnji i koje prave razliku između dobrog i lošeg panela. Sama fotonaponska ćelija je napravljena od rude silicijuma. Od ostalih komponenti tu su aluminijumski ram, zaštitno staklo, razvodna kutija sa MC4 konektorima i pozadinski film.

                                      

 

Da bi radile, fotonaponske ćelije moraju da uspostave električno polje, koje nastaje kada se razdvoje suprotna naelektrisanja. Kada foton sunčeve svetlosti udari u solarni panel i oslobađa elektron. Kako elektroni mogu teći, tako se putem kabla električna energija dovodi do invertora koji pretvara jednosmernu struju u naizmeničnu, onu koju koriste i svi naši uređaji.

Sami solarni paneli se sastoje od nekoliko slojeva:

• Prvi i osnovni deo je zaštitno staklo SiO2 koje sprečava fizička oštećenja panela od udaraca,grada, vetra…..
• Drugi deo je antireflektujući sloj koji nam obezbeđuje da što više energije dođe do provodnika, što povećava iskorišćenje ćelije.
• Na trećem delu se nalazi sistem transparentnih elektroda TCO koji kontaktira poluprovodnik sa pn spojem u kom se vrši zahvatanje fotona sunčeve svetlosti.
• Poslednji deo je metalizacija odnosno zadnji kontakt.

Maksimalni izlazni napon jedne ćelije je od 600-700mV pa se same ćelije serijski povezuju da bi se ostvario željeni napon.

Najčešće se oko 36 ili 72 ćelija serijski spaja i dobija se napon od 12V, sam napon koj proizvede jedna fotonaponska ćelija je relativno mali pa se više ćelija povezuje u grupu čime se formira fotonaponski modul, a zbog potrebe veće snage daljim spajanjem formira se fotonaponski panel koji proizvodi struju znatno višeg inteziteta i koje mi koristimo za naše potrebe.

Spajanjem više panela dobije se PV polje ili solarna elektrana.